Dramska (ili ipak Damska) pauza

ON:
"Jesi se probudila?
Jesi zategla krevet
kao što svakog jutra radiš?
Jutros nije bilo Sunca,
radio te nije probudio
sa Depeche Mode,
kao što si navikla.
Jutros si natjerana
na uživanje u tišni.


Iznutra
znaš da je violina raštimovana
da se sa bjekstvom bubnjara
ubila i poslednja nada
da će se doći do ritma.

With love
On

ONA:
"Pa ni tebe nije probudio miris kafe
Nisi dobio ni poljubac za dobro jutro..."
Best wishes
Ona


A već juče stvari su potpuno drugačije izgledale...

Odvojenost

A ko si ti uopšte
i otkud ti pravo da me tako poznaješ
i da me citaš
i da mi znaš slabosti
koje tako vješto od drugih krijem
ti si u stvari blagoslov kojeg se plašim
moje drugo ja, kojeg sam se odrekao davno.

Sve one stvari koje sam želio da uradim,
ti mi ih ispriča
sve što sam želio da ispričam
ti to uradi.

Kad mislim da se dugo nećemo vidjeti
ti me pozoveš.
Kad računam na poziv,
od tebe ni traga ni glasa.

Probudiš mi Nadu
pa je upakuješ u Zaborav

Ti se pojavljuješ samo da bi me naučila
da je za ljubav potrebno dvoje
i čim to naučim, ti odeš...
(stalno zaboravim prvu lekciju:
"Najveća ljubav se ipak dešava
u odvojenosti").

Istina uvijek posjeduje podkategorije kod ljudi...

Griži Savjesti (Proces)

"Ne sudi, da ti ne bude suđeno"
pročitah na vratima sudnice u koju uđoh.

Krunski svjedok je
Ovoga puta izostao.
Bio je potreban
Samo potez gumice
Da bi nestao...

A i šta bi se postiglo
Potvrđivanjem moje krivice?
Ljudi, pa ja sam prestao
Da cijepam listove na kalendaru...

"Imaš li šta da kažeš
U svoju odbranu?"
"Ništa, osim to
Da se ne osjećam krivim
I da prosto postoje dani
Kada ne treba
Ustajati iz kreveta."