Zamorče

Vidici budućnosti

Magličasto oslikavaju svjetlo

I kaldrmu pod nogam

Čine podnošljivom za bose noge

Zacrtani put se mora proći

A ko ga je zacrtao?

Ne pitaj

TRČI

Not to touch the earth

Not to see the sun

Nothing left to do

Just RUN

Trčim

Pokušavam sklopiti mozaik

I izaći iz prokletog lavirinta

Opipavam neravnine po zidu

Ruke mi krvare od oštrog kamenja

Udaram o stub neizvjesnosti

I padam na Majku Zemlju

Iz koje sam i potekao

Šta sad?

Koprena je i dalje na očima

A ruke vezane pradjedovskim grijehom

Kiša, mulj i kruna

Dok je tamjan dogorijevao

I dok je padala kiša

Ja sam hvatao riječi prolaznika

Ne bi li u njima našao tajnu šifru...

Praznina koja je meni

Počela je da liči na bjelopoljsku maglu

Rđa već uveliko nagriza

Moje nervne završetke

I ja besposlen do bola

Uporno igram ulogu klovna

U dobro poznatom okruženju

Iluzionista

Utopist...

U mulju,

Daleko niz rijeku

Pronašao sam krunu

Stavio je na glavu

Osjetio slavu...

I sažaljenje!

Tri boje

Crveno
Plavo
Bijelo
I pogled spušten
i oči umorne

Ne možeš djetetu kupiti zastavu
Ukaljali su je
U blato ubacili
I vjeru
I tradiciju
I ponos

Krvarenja su stala
Sada se cijedi mozak

Iz dana u dan

Juče je neko napao Rome
Neko je nekom zabranio da priča
Neko je dobio pogrešan lijek

Mi smo se igrali na plaži

Javio mi se večeras prijatelj
i nazvao me Bogobojažljivim

Uradio je to na takav način

Da sam se osjetio manjim od miša

Nenaviknuti da se mača dohvatimo

Lanci nam se sami nametnuše

Ćuti da ne bude gore

I toni dublje

I dublje

Možda nas vrtlog ispljune na površinu

Ili zakuca potpuno u tlo

I jedan i drugi završetak je sjajan

U odnosu na udarce 

Stalnog propadanja. 

Zavičaj

U mraku

Sa samo par zvitaca

Koji iscrtavaju

Sinuse i kosinuse prirode

 

Sa čudnom mješavinom žuči i meda

Napravljenom po starom receptu

Napisanom na pergamentu

Jezikom bogumila

Čije postojanje je dugo negirano

Na ovim prostorima

 

Recept je stavljen u drveni kovčeg

Drveni kovčeg je zaliven voskom

I postavljen u zemlju

 

Recepta više nema

Ali nagađanja

Koja prave da se izlije žuč

Koja prave da se zagubi med

 

Smrt i dalje ljepše zvuči

Kada se izgovori na Aramejskom

Polarité

Ona: Sve ovo počinje da me plaši.
On: Ne brini, biće sve u redu.
Ona: Kako znaš?
On: Pa, ne znam.
Ona: Zašto onda kažeš da će biti u redu.
On: Pa ne znam. Mislim da hoće.
Ona: Ali nema garancije?
On: A za šta je ima?
Ona: Pa ne možeš tako kroz život
On: A kako drugačije?
Ona: Isplanirati, pripremiti se.
On: Jel se može pripremiti?
Ona: Trebalo bi da može.
On: Jesi ti pripremljena?
Ona: Nisam.
On: Ni ja.
Ona: Pa šta da radimo?
On: Ništa.
Ona: Pa ne možemo tako
On: Dobro, onda možemo čekati.
Ona: To nije plan.
On: A šta je?
Ona: Ne znam.
On: Ni ja. 
Ona: Uopšte ne pomažeš.
On: Ne znam kako.
Ona: Što ne bi nešto naučili iz toga?
On: Što se ne bi opustili?
Ona: Je ti možeš?
On: Ne
Ona: Ni ja.
On: Možda san pomogne?
Ona: Ispričaj mi priču.
On: "Zašao neki momak u šumu Striborovu, a nije znao da je ono šuma začarana i da se u njoj svakojaka čuda zbivaju. Zbivala se u njoj čuda dobra, ali i naopaka - svakome po zasluzi. Morala je pak ta šuma ostati začarana, doklegod u nju ne stupi onaj, kojemu je milija njegova nevolja, nego sva sreća ovoga svijeta..."
Ona: Prispavalo mi se
On: Laku noć, ljubavi
Ona: Hoće sve biti u redu?
On: Naravno da hoće...
Uloge tumačili: 
ONA - Lijeva Strana Mozga
ON - Desna Strana Mozga

Meditacija

Želim da te vodim u Jerusalim
Ne ovaj obični
Ovozemaljski

Želim da ti pokažem Jerusalim
Onakvog kakvog ga zamišljam
Nebeskog
Čak na neki način
I Vizantijskog

Samo tebi

Mozaik

Poezija nije izbor
to je bijeg
sklapanje kockica svakidasnjice
i pravljenje mozaika
koji nikada ne izgleda lijepo
ako smo mu blizu


Prava 
ili ona koju bi mi da je prava ljepota
dobija se tek kada 
dodamo malo magle
kad nam se pogled zamuti...


»Dužnost nam je da sledimo maštu bar koliko poštujemo očiglednosti realnog sveta od kojih živimo. Jer, istina ima najviše izgleda da bude negde gde se naša mašta i tuda realnost ukr­štaju ...«

B. Pekić: Atlantida naših nada, esej

Jako mi se sviđa riječ
"ovlaš"...
"Njegov pramen je ovlaš dodirnuo njene obraze
Oni su se zarumenjeli..."


Ovlaš:
1. Površno, na brzinu; u maloj mjeri, skoro neprimjetno
2. slabo, nemarno, labavo (vezati, pričvrstiti i sl.)
3. uzgred, mimogred


Zanimljivo je kako rečnici znaju da ubiju smisao...

शुचिमत्कैर्बृहस्पतिंमध्वरेषु नमस्यत।

अनाम्योज अ चके॥

śucimatkairbṛhaspatiṁmadhvareṣu namasyata|

anāmyoja a cake ||

Sa sjajnim, poštovanja vrijednim i prosvjetljujućim mislima, molimo se Bṛhaspatiju, za njegovo znanje bez premca i neprikosnovene principe djelovanja. Neka (se ispune) naše želje za ovim nenadmašnim kvalitetima.

Red ti, pa red ja (nešto kao deseterac)

Dok se kliže talas preko stene

Sjeta neka uhvatila mene

Ali neću izrezati vene

Jer i meni moraće da krene.

Tad ugledah rep sjajne sirene

Biser kapi po njemu se kreću

Trepavice gore joj plamene

Takav pogled zaboravit neću

Visoko se vinu ona plaha

I poletje nebu pod oblake

Ostavila me jadnog bez daha

Da bez nade sabiram korake

Otključala  kovceg mi je slasti

Čak i Mjesec s nevericom gleda

Vratila mi izgubljene strasti

Šta se desi kad se čovjek preda